Kulinarska kuhinja u Švajcarskoj

Švajcarska kuhinja je veoma raznovrsna i pod uticajem različitih regiona i kultura zemlje. Neka poznata jela iz švicarske kuhinje su fondue, raclette, rösti i Zürcher Geschnetzeltes. Švajcarska je poznata i po čokoladi i siru. U zapadnoj Švicarskoj često se poslužuje francuska kuhinja, dok je talijanska kuhinja popularna u talijanskom govornom području južno od Gottharda. U Švajcarskoj se uglavnom nalazi nemačka kuhinja.

Fondue.

Fondue je tradicionalno jelo iz Švicarske gdje se mali komadi kruha jedu u tavi s otopljenim sirom ili čokoladom. Postoje različite vrste fondue, kao što su cheese fondue, koji se pravi od različitih sireva kao što su Emmental i Gruyère, i čokoladni fondue, koji koristi čokoladu kao umak . Često se služi kao party ili grupno jelo, fondue je popularan zimski i skijaški obrok. Važno je osigurati da se fondue čuva na pravoj temperaturi kako ne bi postao predebeo i kruh ne gori.

Raclette.

Raclette je još jedno tradicionalno jelo iz Švicarske, koje je uglavnom popularno u Švicarskoj i Valaisu (frankofonska regija). Sastoji se od rastopljenog raketnog sira prelivenog preko krumpira i drugih priloga poput kuhanog mesa, luka i krastavaca. Raclette se obično priprema na posebnom raclette roštilju, koji se postavlja na stol i na kojem se zagrijava tavica od raketnog sira. To je tipičan zimski obrok i često se uživa u društvu.

Rösti.

Rösti je tradicionalno jelo iz Švicarske napravljeno od naribanog krumpira. Krumpir se obično prži na pročišćenom maslacu ili ulju dok zlatno smeđe i hrskavo. Rösti se često služi kao pratnja jelima od mesa kao što su Zürcher Geschnetzeltes ili govedina, ali se može jesti i kao glavno jelo, npr. sa prženim jajetom i slaninom. Postoje i varijante rösti kao što su luk rosti, palačinke s krumpirom i palačinke s krumpirom.

Zürcher Geschnetzeltes.

Zürcher Geschnetzeltes je tradicionalno jelo iz grada Züricha, koje se priprema od tanko narezane teletine (ili svinjetine) i gljiva u kremastom umaku. Često se poslužuje uz rösti i jedno je od najpoznatijih jela švicarske kuhinje njemačkog govornog područja. Zürcher Geschnetzeltes vuče korijene iz ciriške kuhinje i prvobitno su je izmislili ciriški mesari. To je veoma popularno jelo u Švajcarskoj, ali i međunarodno poznato.

Slatkiše.

Švajcarska je poznata i po slatkišima i čokoladi. Najpoznatiji švajcarski slatkiši su:

Toblerone: Čuvena švajcarska čokoladna čokoladica sa notama meda i badema, proizvedena u karakterističnom trouglastom obliku.

Lindt: Još jedan poznati švajcarski brend čokolade poznat po visokokvalitetnoj čokoladi.

Mlečna čokolada: Švajcarska mlečna čokolada je cenjena širom sveta zbog svog kvaliteta i ukusa.

Rösti čips: Puhani riža čips koji izgledaju kao hash browns i začinjeni su.

Guetzli: vrsta biskvita ili kolačića koji je vrlo popularan u Švicarskoj.

Meringue je vrsta slatkog meringue koja je veoma popularna u Švajcarskoj i Francuskoj.

U Švajcarskoj postoje mnogi drugi slatkiši i čokolade koji su poznati širom sveta.

Toblerone.

Toblerone je čuvena švajcarska čokoladna čokoladica koju je izumela kompanija Tobler, a proizvodi se od 1908. godine. To je karakteristična trouglasta čokoladna čokoladica od mliječne čokolade, meda i badema. Ime "Toblerone" sastoji se od imena kompanije Tobler i riječi "torrone" (talijanski za nougat). Toblerone je poznat širom sveta i simbol švajcarske čokoladne kulture. Postoje različiti okusi i veličine toblerona, npr. bijeli tobleron, tamni toblerone i mini toblerone.

Guetzli.

Guetzli je vrsta keksa ili kolačića koji su veoma popularni u Švajcarskoj. Ime "Guetzli" dolazi od švicarskog dijalekta i znači nešto poput "biskvit" ili "malo pecivo". Gecli su obično mali, okrugli ili ovalni keksi napravljeni od brašna, šećera, jaja i maslaca. Postoji mnogo različitih vrsta biskvita, kao što su keks sa cimetom, polumeseci vanilije, čokoladni biskviti i keks od oraha. Guetzli se često poslužuje uz kavu ili čaj, a također je popularan suvenir iz Švicarske.

Meringue.

Meringue je vrsta slatkog meringue napravljenog od bjelanjaka i šećera. Postoje dvije vrste meringea: francuski meringue i švicarski meringue. Francuski meringue se sastoji od kruto umućenih bjelanjaka i šećera, koji se polako zagrijavaju stalnim miješanjem. Švajcarski meringe se sastoji od belanca i šećera, koji se zajedno zagrevaju preko vodene kupke dok masa ne bude topla, zatim se tuku dok ne bude ukočena i sjajna. Meringue se koristi u mnogim receptima za pečenje, kao što su pavlova, éclairs, tartes, i kao preliv na kolačima i kremama. Meringue vodi poreklo iz Švajcarske i Francuske.

Zuger Kirschtorte.

Zuger Kirschtorte je tradicionalni kolač iz grada Zuga u centralnoj Švajcarskoj. Riječ je o troslojnoj torti koja se sastoji od sloja spužvastog kolača, sloja višanja i sloja šlaga. Baza kolača od sunđera obično se pravi od jaja, šećera, brašna i praška za pecivo. Trešnje se obično kisele u sirupu, a šlag je zaslađen šećerom od glazure i vanilinim šećerom. Torta je često ukrašena glazurom čokolade ili šlaga. Torta od višnje Zug vrlo je popularna torta u Švicarskoj i često se poslužuje u posebnim prilikama i proslavama.

Pivo.

Švajcarska ima dugu tradiciju u proizvodnji piva i postoji mnogo regionalnih pivara koje proizvode različite vrste piva. Najpoznatija švajcarska piva su:

Märzen: Klasično pivo iz Švicarske kuhano u proljeće i pijano u jesen. Ima srednji do visok sadržaj alkohola i ukus slada.

Hefeweizen: Pivo iz Švajcarske koje se pravi sa kvascem i ima ukus pšenice. Ima blagu oblačnost i često se služi sa citrusnim voćem.

Pilsner: blijedo pivo iz Švicarske, kuhano u češkom Pilsner stilu. Ima jak ukus hmelja i prijatnu gorčinu.

Mrak: Pivo iz Švicarske koje se pravi od tamnog slada i ima malty i pečeni okus.

Bock pivo: Snažno pivo iz Švicarske koje se kuha zimi i ima visok sadržaj alkohola. Ima sladan i sladak ukus.

U Švajcarskoj postoje mnoge druge vrste piva, koje variraju od regiona do regiona i od pivare do pivare. Poslednjih godina zanatska pivska scena se snažno razvila i u Švajcarskoj, tako da je sve više malih pivara koje nude eksperimentalna piva.

Vino.

Švajcarska ima dugu tradiciju u proizvodnji vina i postoji mnogo regionalnih vinarija koje proizvode različite vrste vina. Neke od najpoznatijih švajcarskih vinskih regija su:

Valais je vinarska regija na jugozapadu Švicarske poznata po svojim crvenim vinima napravljenim od sorte grožđa Pinot Noir.

Vaud je vinarska regija u zapadnoj Švicarskoj poznata po svojim bijelim vinima napravljenim od sorte grožđa Chasselas i crvenim vinima iz sorte grožđa Gamay.

Graubünden: Vinarska regija u istočnoj Švicarskoj poznata po svojim crvenim vinima napravljenim od sorte grožđa Pinot Noir i bijelim vinima iz sorte grožđa Chardonnay.

Ticino: Vinarska regija na jugu Švicarske poznata po svojim crvenim vinima iz sorte grožđa Merlot i svojim bijelim vinima iz sorte grožđa Pinot Grigio.

Jezero Cirih: vinogradarska regija na severu Švajcarske poznata po svojim belim vinima napravljenim od sorte grožđa rizling.

U Švajcarskoj postoje mnoge druge vinarske regije, koje se razlikuju od regiona do regiona i od vinarije do vinarije. Iako je Švajcarska mala zemlja, raznovrsnost uslova uzgoja i kvalitet vina je veoma visok.