Kulinarska kuhinja u Švajcarskoj.

Švajcarska kuhinja je veoma raznovrsna i pod uticajem različitih regiona i kultura zemlje. Neka dobro poznata jela iz švajcarske kuhinje su fondue, raclette, rösti i Zürcher Geschnetzeltes. Švajcarska je takođe poznata po čokoladi i siru. U zapadnoj Švajcarskoj često se služe francuska jela, dok je italijanska kuhinja popularna u regionu koji govori italijanski, južno od Gotarda. U Švajcarskoj, koja govori nemački, naći ćete uglavnom nemačku kuhinju.

Fondu.

Fondue je tradicionalno jelo iz Švajcarske gde se mali komadi hleba jedu u tiganju sa topljenim sirom ili čokoladom. Postoje različite vrste fondua, kao što je fondu sira, koji se pravi od različitih sireva kao što su Emmental i Gruyère, i čokoladni fondue, koji koristi čokoladu kao umakanje. Često služi kao zabava ili grupno jelo, fondue je popularan obrok za zimsko i skijaško putovanje. Važno je voditi računa da se fondu čuva na pravoj temperaturi kako ne bi postao previše gust i da hleb ne bi izgoreo.

Raclette.

Raclette je još jedno tradicionalno jelo iz Švajcarske, koje je uglavnom popularno u Švajcarskoj i Valaisu (frankofoni region). Sastoji se od otopljenog raclette sira prelivenog preko krompira i drugih priloga kao što su kuvano meso, luk i krastavci. Raclette se obično priprema na posebnom raclette roštilju, koji se stavi na sto i na kome se zagreva tiganj od raclette sira. To je tipičan zimski obrok i često se uživa u društvu.

Rцsti.

Rösti je tradicionalno jelo iz Švajcarske napravljeno od rendanog krompira. Krompir se obično prži u razjašnjenom puteru ili ulju dok ne dobije zlatno braon boju i hrskav. Rösti se često služi kao pratnja jelima od mesa kao što su Zürcher Geschnetzeltes ili govedina, ali se može jesti i kao glavno jelo, npr. sa prženim jajetom i slaninom. Tu su i varijante rösti kao što su luk rosti, palačinke od krompira i palačinke od krompira.

Zürcher Geschnetzeltes.

Zürcher Geschnetzeltes je tradicionalno jelo iz grada Ciriha, koje se priprema od tanko seckane latice (ili svinjetine) i pečuraka u kremastom sosu. Često se služi uz rösti i jedno je od najpoznatijih jela švajcarske kuhinje koja govori nemački jezik. Zürcher Geschnetzeltes ima svoje poreklo u ciriškoj kuhinji i prvobitno su ga izmislili ciriški mesari. To je veoma popularno jelo u Švajcarskoj i takođe međunarodno poznato.

Slatkiљe.

Švajcarska je takođe poznata po slatkišima i čokoladama. Neki poznati švajcarski slatkiši su:

Toblerone: Čuvena švajcarska čokoladica sa medom i bademovim notama, proizvedena u karakterističnom trouglastom obliku.

Lindt: Još jedan poznati švajcarski čokoladni brend poznat po visokokvalitetnim čokoladama.

Mlečna čokolada: Švajcarska mlečna čokolada cenjena je širom sveta zbog svog kvaliteta i ukusa.

Rösti čips: Pufnasti pirinčani čips koji liči na hash braune i sezonski su.

Guetzli: Vrsta biskvita ili keksa koji je veoma popularan u Švajcarskoj.

Meringue: Vrsta slatke meringe koja je veoma popularna u Švajcarskoj i Francuskoj.

U Švajcarskoj se proizvode i mnogi drugi slatkiši i čokolade koje su poznate širom sveta.

Toblerone.

Toblerone je čuvena švajcarska čokoladica koju je izumela kompanija Tobler i proizvodi se od 1908. To je karakteristična trouglasta čokoladica napravljena od mlečne čokolade, meda i bademovih nota. Ime "Toblerone" sastoji se od imena kompanije Tobler i reči "torrone" (italijansko za nougat). Toblerone je poznat širom sveta i simbol je švajcarske čokoladne kulture. Postoje različiti ukusi i veličine Toblerone, npr. White Toblerone, Dark Toblerone i Mini Toblerone.

Guetzli.

Guetzli su vrsta keksa ili keksa koji su veoma popularni u Švajcarskoj. Ime "Guetzli" potiče sa švajcarskog dijalekta i znači nešto poput "biskvita" ili "malog peciva". Guetzli su obično mali, okrugli ili ovalni keksići napravljeni od brašna, šećera, jaja i putera. Postoji mnogo različitih vrsta biskvita, kao što su biskviti sa cimetom, polumeseci od vanile, čokoladni keksići i keksići sa orasima. Guetzli se često služi uz kafu ili čaj i takođe su popularan suvenir iz Švajcarske.

Meringue.

Meringue je vrsta slatke meringe napravljene od belanca i šećera. Postoje dve vrste meringe: francuska meringa i švajcarska meringa. Francuska meringa se sastoji od kruto izlupanih belanca i šećera, koji se polako zagrevaju uz stalno mešanje. Švajcarska meringa se sastoji od belanca i šećera, koji se zajedno zagrevaju preko kupke sa vodom dok se masa ne zagreje, zatim se tuku dok ne bude ukočena i sjajna. Meringue se koristi u mnogim receptima za pečenje, kao što su pavlova, éclairs, tartes, i kao preliv na kolačima i kremovima. Meringue ima svoje poreklo u Švajcarskoj i Francuskoj.

Zuger Kirљtorte.

Zuger Kirštorte je tradicionalni kolač iz grada Zug u centralnoj Švajcarskoj. To je troslojna torta koja se sastoji od sloja sunđeraste torte, sloja višanja i sloja šlaga. Sunđerasta baza za kolače se obično pravi od jaja, šećera, brašna i praška za pecivo. Višnje se obično beru u sirupu, a šlag zaslađen glazurom šećerom i vanilin šećerom. Torta je često ukrašena glazurom od čokolade ili šlagom. Torta sa višnjama Zug je veoma popularna torta u Švajcarskoj i često se služi u posebnim prilikama i proslavama.

Pivo.

Švajcarska ima dugu tradiciju u proizvodnji piva i postoji mnogo regionalnih pivara koje proizvode različite vrste piva. Neka dobro poznata švajcarska piva su:

Märzen: Klasično pivo iz Švajcarske kuvalo se u proleće i pilo u jesen. Ima srednji do visok sadržaj alkohola i sladak ukus.

Hefeweizen: Pivo iz Švajcarske koje se kuva sa kvascem i ima ukus pšenice. Ima blagu oblačnost i često se služi sa citrusnim plodovima.

Pilsner: Bledo pivo iz Švajcarske, skuvano u skladu sa češkim Pilsner stilom. Ima jak ukus hmelja i prijatnu gorčinu.

Mrak: Pivo iz Švajcarske koje se pravi od tamnog slada i ima maltene i pečenog ukusa.

Bok pivo: Jako pivo iz Švajcarske koje se pije zimi i ima visok sadržaj alkohola. Ima sladak i sladak ukus.

U Švajcarskoj postoji mnogo drugih vrsta piva koje se razlikuju od regiona do regiona i od pivare do pivare. Poslednjih godina, scena zanatskog piva se takođe snažno razvila u Švajcarskoj, tako da je sve više malih pivara koje nude eksperimentalna piva.

Vino.

Švajcarska ima dugu tradiciju u proizvodnji vina i postoji mnogo regionalnih vinarija koje proizvode različite vrste vina. Neki poznati švajcarski regioni uzgajanja vina su:

Valais: Region uzgajanja vina na jugozapadu Švajcarske poznat po svojim crvenim vinima napravljenim od sorte grožđa Pinot Noir.

Vaud: Region uzgajanja vina u zapadnoj Švajcarskoj poznat po belim vinima napravljenim od sorte grožđa Chasselas i njegovih crvenih vina iz sorte gamaj grožđa.

Graubünden: Region uzgajanja vina u istočnoj Švajcarskoj poznat po svojim crvenim vinima napravljenim od sorte grožđa Pinot Noir i njenih belih vina iz sorte grožđa Šardone.

Tićino: Region uzgajanja vina na jugu Švajcarske poznat po svojim crvenim vinima iz sorte grožđa Merlot i belim vinima iz sorte grožđa Pinot Grigio.

Ciriško jezero: Region uzgajanja vina na severu Švajcarske poznat po belim vinima napravljenim od sorte grožđa Riesling.

U Švajcarskoj postoje mnogi drugi regioni koji uzgajaju vino, a koji se razlikuju od regiona do regiona i od vinarije do vinarije. Iako je Švajcarska mala zemlja, raznovrsnost uslova uzgajanja i kvaliteta vina je veoma visoka.